blowjob u ispovedaonici
blowjob u ispovedaonici,
blowjob u toj maloj drvenoj kabini pod
raspećem.
u crkvici je tiho među upaljenim svećama,
nema veličanstvenih obraćanja,
vazduh je aromatičan i orgulje se odmaraju,
i samo se čuje tvoje disanje.
felacio u ispovedaonici,
felacio u toj maloj drvenoj kabini,
deluje kao neka noćna provala u muzej ili dom kulture.
ali, bez obzira koliko se u toj kabini osećao kao
kriminalac ili devijantna ličnost, reci:
ko bi odbio da dobije blowjob u ispovedaonici?
reci: ko bi odbio da dobije dobar blowjob kao uvertiru za nedeljni ručak?
posle se vratiš kući,
skineš kaput i cipele i šešir, odeš do kupatila i
opereš ruke i potom sedneš za postavljeni sto,
i tu te čekaju brokoli, i krompir-pire, i pita od višanja, i
grilovano pile.
i taj miris ručka što se podiže nad trpezom - prijatan je;
i ti širiš nozdrve, i uzimaš viljušku i nož dok
sunce pada na stolnjak,
svemir pulsira i
život ide dalje.
heavy blues
in a happier time
you and your baby walked barefooted by the ocean
and made footprints in the sand, and went to
movies, jazz concerts, art galleries, zoos etc.
in a happier time
you and your baby walked over iced rivers together
and drunk boiled wine together and
made love by the fireplace in a little mountain cabin.
but
Love is like a vehicle, and when it falls over the cliff - it's over,
and there is not much you can do beside screaming.
so tonight you feel sick
you feel really miserable
you feel half human half wounded antilope
and heavy blues keeps on moaning from your piano,
heavy blues like a goliath of desperation.
heavy blues, heavy blues, heavy blues...
moaning under black and white piano keys...
you feel miserable, subnormal, wounded...
you miss you baby enormously...
luck left you and
no more go to movies, jazz concerts, art galleries, zoos etc.
nothing left behind you two
beside those footprints by the ocean.
ovo je bila PEWALsc (pseudo-english with a little serbo-croatian) verzija za inostrane čitaoce sa slabijim poznavanjem našeg jezika, a sada sledi prevod, za domaće čitaoce koji su bežali sa časova engleskog:
hevi bluz
u srećnije vreme
ti i tvoja ljubav šetali ste bosi uz okean
i ostavljali otiske stopala u pesku, i posećivali
bioskope, džez koncerte, umetničke galerije, zoo-vrtove itd.
u srećnije vreme
ti i tvoja ljubav hodali ste preko zaleđenih reka
i pili kuvano vino, i vodili ljubav kraj kamina u maloj planinskoj kolibi.
ali
Ljubav je kao vozilo, i kada ode preko litice - gotovo je.
i noćas se osećaš loše
osećaš se zaista jadno
osećaš se kao polu čovek polu ranjena antilopa
i taj hevi bluz ne prestaje da ječi iz tvog klavira,
hevi bluz kao golijat očajanja.
hevi bluz, hevi bluz, hevi bluz...
ječi ispod crnih i belih dirki klavira...
osećaš se jadno, subnormalno, ranjeno...
tvoja ljubav nedostaje ti enormno...
sreća te napustila i nema više poseta
bioskopima, džez koncertima, umetničkim galerijama, zoo-vrtovima itd.
ništa nije ostalo iza vas dvoje
osim onih otisaka stopala pored okeana.
postaješ naporna
u ovu vezu ušla si umorna od maski, bola i nečijih ego-tripova,
ušla si jednostavno da voliš i budeš voljena,
ušla si ne želeći da licitiraš, trguješ i igraš igrice,
ušla si idealizujući život i muškarce, i mene, i moj karakter.
i prvih nekoliko sedmica
bilo je interesantno gledati kako se predaješ,
kako te ima svuda za mene,
kako funkcionišeš 100 na sat kroz minute i sate, i dane i noći.
ali sada sve to prestaje da bude zabavno
previše te ima u ovoj vezi, mila
postaješ naporna,
tvoj nastup trebalo bi da bude manje direktan.
ušla si u ovu vezu umorna od maski i bola, ali:
bez malo maski i bola ljubav gubi svetost i snagu i posebnost
i postaje svakodnevna nezanimljiva običnost,
postaje kran, cipela, muva, tramvajsko sedište,
postaje asfalt po kome hodamo.
ušla si u ovu vezu umorna od maski, bola i ego-tripova, ali:
postaješ naporna, mila
postaješ so fucking tedious,
ti i ta tvoja nežna i neuslovljena emocionalna iskrenost.
kad budem završio sa tobom, znam, tvoje oči će...
i tvoji prsti će...
i tvoji gležnjevi će...
i tvoji pramenovi kose će...
i žao mi je, jebiga, zaista
mi je žao, bebo
ali sledeći put probaj da budeš manje privržena.
I hate you
veseljaci sa dinamitom i vatrenim napravama preuzeli noć, pa sva bića koja upravo pokušavaju da meditiraju ili spavaju - pate. mačke i ptice i bebe i umorni, pate. malopre, u trenucima najvećeg zanosa stanovništva, neposredno nakon 0:00, sišao i prošetao oko zgrade, i sve mačke su bile budne, isprepadane, šokirane, a i ja. eto, mačkama i pticama i bebama i meni, sada ne trebaju paketići, nego milost, i ovo ovo ovo:
dopuna:
ovo noćas je zaista pokazalo u kom pravcu se krećemo kao društvo. detonacije su utihnule negde oko 1:30 ali se urlikanje, kreštanje i ono karakteristično keserenje produžilo duboko u noć. čovek bi morao što pre da klisne odavde u neku manje ozračenu sredinu. da preseli sebe i svoju ljubav i svoj mali imetak u Zrenjanin, Novu Pazovu, Crvenku ili Vrbas. tamo su, kažu, noći mirnije, vazduh je tih i mreškav, i uvek možeš da spavaš pored otvorenog prozora, slušajući kišu kako dobuje po travi i lišću.
baby, let's break up (before the actual killing starts)
izgubljen u
izgubljen u
izgubljen u
tvom konceptu ljubavi, bebo.
izgubljen u
tvojim algoritmima
izgubljen u
tom masturbalnom kvizu koji nazivaš - ljubav.
lost in, lost in
lost in your capriciousness
lost in your concept of love, baby.
so, before the actual killing starts, let's break up.
u ovoj vezi se ne osećam udobno,
u ovoj vezi se ne osećam kao normalno ljudsko biće.
in this relationship I more feel like an experimental hermit
or like a scientific mouse
ili kao laboratorijski zec, sjeban elektro-šokovima, pilulama, vakcinama i mračnim zagonetkama.
so hey, before the actual killing starts, let's break up.
o da, pau-uau-uau,
pre nego što stvarno ubijanje započne - raskinimo, hajde
isparimo natrag u mračne oblake.
cause it seems like I don't get you
and it seems like you don't get me
and it seems like we don't get each other
and it seems like neither sun
nor seas, nor birds, nor grass, nor snow, nor roses get us;
so baby -
before the actual killing starts, let's break up
let's
evaporate back to dark clouds.
made in China
Lao-ce, Konfučije, tvoj mobilni telefon, tvoj laptop
ornamenti od žada
pirinčani papir
taoizam
supa od lastavičjeg gnezda -
sve made in China, baby.
thai-chi, tvoj vremeplov, tvoje ronilačko odelo, tvoj katapult
kineski štapići
nudle
kult Velimira Živojinovića
devojke Li Jie i Zhu Liying, i njihove gitare, i njihovi prsti, laktovi, obrazi, kolena, gležnjevi -
sve made in China, honey.
sve made in China, baby.
ceo ovaj svet made in China, honey.
everything made in China, sugar.
this whole world made in China, bunny.
volim kada sneži
volim sneg, i volim severne devojke koje sneg isto tako vole.
volim sneg, i volim istočne/zapadne devojke koje su generalno indiferentne prema njemu.
volim sneg, i volim južne devojke koje taj sneg prilično deprimira.
volim kada sneži. volim zavejane auto-puteve i zavejane žardinjere i kandelabre,
i zavejane bregove, klupe, crkve, dimnjake, parkove, jedrenjake,
i zavejanu prošlost i zavejane trule reminiscencije,
i zavejano sunce i
zavejane južne devojke, podlaktica namazanih losionima na bazi kokosa i avokada i aloje.
južna devojko, hej, ne budi deprimirana,
sneg je sasvim blaga kreacija neba:
zamisli kako bi bilo da umesto njega padaju mali miševi ili lepljive aqua-gusenice.
južna devojko, hej,
sneg je fenomen koji povezuje bića iz vertikalnih dimenzija: kada veje,
to se neka viša sila, iz dimenzije iznad, raduje;
a kada si ti hepi,
sneg tada pada na neka jednostavna stvorenj(c)a u dimenziji ispod (tebe).
i tako...
stoga pau uau uau, uolim, uolim, uolim...
kada sneži, sneži, sneži...
erotsko pismo
ne bih voleo da doživim stotu.
voleo bih da umrem na vreme, u čitaonici, nad knjigom Tome Akvinskog.
ne bih voleo da doživim stotu.
to bi značilo doživeti 2069.
a 2069. će klimatski uslovi na planeti biti znatno neljubazniji, pretpostavljam.
ozonske rupe piljiće sa neba u tebe kao velike mračne oči.
Sunce će biti smrtonosno, a slatka voda tretirana kao zlato.
ne bih voleo da doživim 2069.
to bi značilo živeti u svetu u kojem su svi tvoji sadašnji prijatelji mrtvi.
Goran, Lidija, Saša, Bane, Danijela, Mirjana itd. - mrtvi svi do jednog.
to bi značilo živeti u svetu u kojem su sve tvoje sadašnje ljubavne simpatije mrtve.
Sanja, Eleonora, Marija - mrtve, mrtve, mrtve.
to bi značilo sedeti sam na klupi u parku.
samo klupa, i ti, i golubovi, i mračne ozonske oči u nebu,
i nijednog prijateljskog ljudskog bića oko tebe jebiga.
ne bih voleo da doživim stotu.
ne bih voleo da sedim sam na toj klupi u parku, 2069. godine, suvih usta,
među golubovima i zracima sunca smrti, u
svetu koji je na korak od klimatske kataklizme.
ali voleo bih da doživim da primim erotsko pismo. onako, jedno autentično.
ja, za sada, nisam napisao veliki broj erotskih pisama - svega jedno.
eno ga, leži poslato u "Sent" folderu Yahoo mejl naloga.
ne bih voleo da doživim stotu.
voleo bih da umrem na vreme, u biblioteci, nad knjigom svetog Avgustina.
ne bih voleo da doživim stotu.
stoga pijem dosta crnog vina, i ne jedem meso i
ne unosim dovoljno belančevina, vitamina, fosfora i mangana.
ne bih voleo da doživim 2069.
ali voleo bih, recimo, da vodim ljubav u balonu nad ohridskim jezerom i
da naučim da se služim kineskim štapićima.
ššššš 1
rekla je - treba ti psihijatrijsko posmatranje.
rekao je - ššššš, provali što je dobra ova pesma.
the flaming lips
rekla ti je - mogu biti žaba
mogu biti šišmiš
mogu biti medved
ili mogu biti mačka.
i rekla ti je - mogu biti lav
mogu biti monstrum prekriven vodenim rastinjem
mogu biti indijanski ratnik
mogu biti helikopter.
i rekla ti je - mogu biti vuk
mogu biti zeba
mogu biti jaguar
ili skakavac na mostu.
i rekla ti je - mogu biti majmun
mogu biti tigar
mogu biti tornado
koji onesposobljava tvoje dalekovode.
pa, zaključak je: izgleda da ona može biti SVE,
bilo koje stvorenje u koje poželi da se transformiše.
oh, izgleda da će ona BITI sve -
bilo koja egzotična vrsta žabe
medveda
majmuna
koju poželi njena kapriciozna posebnost.
ipak, da li je to odgovaraiuća devojka za tebe?
ne treba ti devojka koja ima moć da se preobrazi u helikopter. treba ti devojka iz Maksija što ima moć da se nasmeje i kaže "dobar dan" dok stoji za kasom u crvenoj polo košulji sa zelenom kragnom, kose povezane u rep, jedva primetnih dlačica na podlakticama.
treba ti mir, neusiljenost, trebaju ti fragmenti koji se sklope u logičku celinu u tri pokreta.
to ti treba: dve šake, dva oka, usne, srce, stopala, nesavršene podlaktice, malo plemenitosti i nežnosti. i nikakve okultne moći.
i molim - bez naglih preobražaja u šestokrake zvezde jebiga.
lovely postcard moments 1
N: "kad se raznežim volim svirati: bongo bubnjeve."
S: "harfu."
S: "kada me napusti razum prvo ću skliznuti: niz vatrogasnu šipku."
N: "niz emociju."
N: "omiljeno egzotično voće: mušmule."
S: "crne ribizle."
S: "volim egzistirati: na nekom zidiću od toplog glatkog kamena."
N: "u staroj sofi na tremu ispred gajbe."
N: "izuti se i hodati kroz: senovite maslinjake."
S: "ružičastu svetlost."
S: "omiljena ptica: cvrčak."
N: "svitac."
N: "najromantičnija zimska aktivnost: grudvati se na nekom brdašcetu."
S: "poljubiti se u februaru."
čovek i njegov mračni algoritam
neretko čovek bude nesrećan u svojoj svakodnevici. život koji vodi podseća ga na (ubagovani) mračni algoritam koji se vrti u mrtvoj petlji. i hteo bi to da menja, da iz svog algoritma iskoči u nešto smislenije. to je u redu, svako ima pravo da svojim životom rukuje prema nahođenju. i dobro je što ne živimo u diktaturi, i što naoružane patrole za kontrolu svesti ne vrebaju iza svakog čoška, i što naokolo postoje svi ti izbori. i čovek samo treba da napravi neke od tih izbora, i da ih primeni, i posle da sagleda koliko su mu oni stvarno pomogli oko iskakanja iz ubagovane zbilje, ili se, eto, zajebao. a tih izbora ima puno i svi su ok. navedimo samo nekoliko:
stvarni život je ok, virtuelni život je ok. potpuna društvena izolacija je ok. mizantropija je ok, filantropija je ok. svi vidovi seksualnosti (homo/bi/hetero) su ok. pristupanje Jehovinim Svedocima je ok. promena frizure i partnera je ok. obuzdavanje razuzdanog potrošačkog mentaliteta je ok. grejanje čorbe na radijatoru je ok. otkazivanje pretplate na internet i kablovsku televiziju je ok. prekid dotoka informacija ka sebi je ok. odbacivanje zapadnih normi i usporavanje u trci za profit je ok. davanje otkaza na mestu menadžera u Banci Intezi i preseljenje u neko mirno mestašce u istočnoj Srbiji je ok. beksto u planine je ok. zauzimanje pozicije negovatelja ruža u JKP Zelenilo grada Zrenjanina je ok. jače osvešćivanje religioznog bića u sebi je ok. zaljubljenost je ok. bol je ok. bretarijanstvo je ok. aerobik je ok. smrt je ok.
itd. itd.
eto jbg. sve ovo čovek može da proba da implementira u svoju rutinu kad mu dokurči taj ubagovani mračni algoritam u kome se, nekom greškom, obreo.
1001
blogovanje je zdrav sport. doprinosi popuštanju tenzija, iskoraku iz anonime, kao i artikulisanju ovog ili onog vriska prisutnog u blogeru. plus zgodno dođe da se bloger, kroz svoj blogspot, oslobodi dela nezadovoljstva koje se u njemu akumulira tokom dana, pri interakciji sa spoljnim svetom.
u redu, nešto od gore pobrojanog pruža nam i seksualni odnos sa partnerom, osim što sa njim čovek puno brže zatvara krug i potom zapada u svakodnevnu ravnodušnost i apatiju. na internetu ima blogera koji su ostvarili više od 1000 postova i svakom novom pristupaju sa ushićenjem, sveži i beskrajno motivisani. nisam siguran da bilo ko, nakon 1000 seksualnih odnosa sa partnerom, onom 1001-om pristupa u toj meri motivisan i svež.
ali blogovanje... tvoje oči prikovane za monitor... tvoja zadnjica zarinuta u fotelju... tvoji prsti štrikaju preko tastature u tihoj noći... i potom klikneš mišem na ono "objavi", da ceo svet uvedeš u svoj mali univerzum...
eto, sve su to samo neki momenti koji blogovanje izdvajaju od ostalih popularnih noćnih aktivnosti.
the tractatus on female feets
da, trebalo bi da sednem i napišem taj traktat o ženskim stopalima, obzirom da delim mišljenje profesora Dejvisa. objektivno, koga zabole za Zdravkove shizoidne ideje o stopalima, ali ovaj traktat mi je jako važan i napisaću ga. a profesor Dejvis je svoje mišljenje o njima izneo na nekom naučnom skupu u Oksfordu 1985. i po njemu:
stopala su najvažniji detalj, možemo reći osnov ženske seksualnosti. Seksualna pojavnost Žene (i mogućnosti zavođenja izvedene iz te pojavnosti) je složena tema kao, recimo, Mona Lizin osmeh ili operacija mozga, tako da ne možemo baš precizno znati u kojoj tački Vasione se ženska Seksualnost završava; ali, znamo gde ona (njena seksualnost) počinje: od njenih stopala.
english source: feets are most important detail, we may say the base of female sexuality. Sexual appearance of a Woman (and attraction possibilities derived from that appearance) is as complex subject as - let's say - Mona Lisa's smile or brain surgery, so we don't know in exactly which point of the Universe her Sexuality ends; but we do know where it (her sexuality) starts: from her feets.
pita od jabuka i sladoled preliven karamelom
bilo je to u nekoj od ranijih zima, dok još nisam otkrio biblioteku i teologiju. sedeo sam u Mek Donaldsu nad čizburgerom i šejkom sa jagodama, napolju je vejao sneg a u Meku je bilo svetlo, toplo i čisto. prijatno mesto, zaista, da se čovek malo skloni od hladnoće i usput pojede nešto ukusno. baš sam dovršio čizburger i brisao salvetom zaostali kečap sa usta, kada je odnekud banuo lik odeven kao Deda Mraz, noseći tu vreću na leđima. bila je to velika i nabubrela vreća. Deda Mraz je očito bio u blistavoj atletskoj formi, kad je tako, smeškajući se, mogao da je nosa naokolo, prebačenu preko ramena, držeći je samo desnom šakom a levom vam mašući ili se rukujući sa vama.
i tako, mališani obrazovali krug oko Deda Mraza a on im onda pripovedao anegdote iz svog života, zavlačeći pritom ruku u vreću i vadeći iz nje igračke: lutke, vodene bojice, revolvere, lukove i strele, mačeve, autiće itd.
mali ciga (ušao verovatno u Mek da se zagreje i užicka neki keš ili hamburger) sve to snima sa strane. i tako, vreme prolazi, nabubrela vreća se ispraznila, i Deda Mraz se oprašta sa mališanima i sprema se polako da pali natrag na Severni Pol. u tom trenutku priđe mu onaj ciga, i cima ga za rukav:
"deda, aj udeli nešto..."
D.M. sleže ramenima, pokazuje mu praznu vreću:
"sori, šefe, nema više. ali evo, možeš da zadržiš ovu vreću ako hoćeš."
"dobro, deda, daj vreću."
D.M. predaje cigi vreću, potom se gubi iz vida.
i onda neko vreme svi blenemo u tog cigu dok on trkeljiše po vreći očiju punih neke nežne neizvesnosti. tada se pojavila glava sa kartonskim kačketom (šef osoblja, pretpostavljam) i izvela iz Meka i cigu i vreću.
položaj lepe žene u modernom svetu...
ćao. potrebna mi je pomoć. za potrebe ministarstva obrazovanja prevodim neki filozofski esej ser Edvarda Arčibalda o položaju lepe žene u modernom svetu, i ima taj pridev - fuckable - koji mi pravi problem. sve sam lepo preveo izuzev te jedne reči jbg, za nju ne uspevam da nađem prikladan izraz u našem jeziku. evo kako ide pasus, pa ako se ti dosetiš nekog, molim te, postavi ga u koment:
"lepa žena je često bolesna od tuge, i ima dosta nezgoda da balansira i kreće se kroz moderni svet. manje lepe žene je preziru i najradije bi joj iskopale oči, a muškarci se prema njoj odnose kao prema seksualnoj robi. umesto da se zagledaju u njeno stvarno Ja, muškarci zure u njene grudi, zadnjicu, struk, pupak, gležnjeve itd. - mozgajući gde i kako bi mogli da sa njom polno opšte. (...). lepa žena je u modernom svetu surovo razdvojena od svoje ljudske suštine, i često je predmet mračne mržnje i zavisti, ili biva tretirana samo kao komad sočnog fuckable odreska."
novembar samoubistva
nemam ništa protiv novembra i njegovog sivila. naprotiv, prema novembru gajim simpatije. u redu, u novembru je umro otac ali to je samo nesrećna koincidencija i ništa više. ljudi se gnušaju novembra gubeći iz vida da je on mesec koji u nama stvara jak kreativni/emotivni naboj, proistekao delom i iz te potresenosti ružnim/hladnim vremenom. recimo, naše oči zavarene za olovno nebo. ili zvuk koji prave stopala kada šljapkaju preko barica. pa prizori izmaglice nad zaspalim Dunavom i opalo mokro lišće na zemunskom keju. pa prozorska stakla orošena kapima kiše. sve to stvara vrtloženje i potresa, i izvodi biće iz ravnodušne ravnoteže. zamisli kad ne bi bilo novembra, nego da iz oktobra odma sledi skok u decembar. bila bi to ogromna zjapeća rupa u kalendaru koja bi tvoj život skratila za 1/12. isto tako, kao što nemam ništa protiv novembra, nemam ništa protiv samoubistva. ljudi se gnušaju samoubistva gubeći iz vida da je ono mnogim, mnogim, mnogim osetljivim/neadaptiranim bićima donelo izbavljenje.
Seks i Bog
uh, Seks. uz Boga, još jedna tema što svakog čoveka pretvori u malog filozofa. malog (filozofa), ali i opširnog jbg, pošto bi čovek mogao o Seksu i Bogu da veze u nedogled, posebno kad popije. ipak, bolje diskusiju o S i B ostaviti za neku angažovaniju noć. pošto, eto, postoje te noći - a ova je zapravo jedna od njih - koje te pozivaju da ih provedeš daleko daleko od svega, u nekom svom malom mreškavom jednostavnom međusvetu, uz muziku i tople radijatore i poneko Bg pivo, recimo. i možda - ali samo možda - i uz poneku malu - ali stvarno malu - nadahnutu misao o xyz.
nokti i leukociti
tako ponekad čitam tekstove ovog ili onog blogera/blogerice i uočavam da su komentatori posebno nemilosrdni prema tzv "patetičnim" unosima. to ih valjda iritira, vređa nešto herojsko u njima (komentatorima); to - kada se autor bloga u svojoj pometnji ponaša iracionalno, tone dublje nego što bi trebalo, izjavljuje besmislice, ili se malo više razneži i relaksira okvire estetskog, ili se zanese u svojim stilskim figurama da bi tačnije dočarao ovo ili ono stanje. i odmah stižu pritužbe: uh, patetičan si; uh, melodramatičan si; uh, nasmej se; uh ovo, uh ono. dobro, sad bi mogli da filozofiramo o pojmu "patetično" u nedogled, ali nećemo.
život je gotovo konstantna neprijatnost, sa varijacijama u intenzitetu bola prisutnog u tebi ili tvojoj okolini, i izolovanim ostrvcima lagodnosti. i u takvom životu, skroz je u redu patetisati/melodramiti na svakom mestu, pa tako i na blogu. posebno ako si se u konkretnoj životnoj situaciji isto tako poneo. recimo, u nekoj teškoj prilici, prestao si da razmišljaš i krenuo da iz sebe istovaruješ sve redom što je stizalo. ili si, eto, prenaglasio neku svoju emociju, ili se isplakao tokom telefonskog razgovora. i to je u redu - suze, nokti i leukociti, sve su to zaštitni mehanizmi tvog organizma. ili ono kada nastupi smrt osobe ili kućnog ljubimca pa odlepiš; ili ono kad šeniš pred nekim; ili ono povlačenje za rukav; ili gubljenje ljudskog dostojanstva i gaženje svih životnih principa u ime neke nemoguće ljubavi. šta god. sve je to u redu, i spada u legitimne reakcije jednog bića koje se samo trudi da preživi. i zašto sada, kroz blog, prepravljati stvarnost na taj način da ispadne herojska/nepatetična/nemelodramatična, samo da bi bila prihvatljiva tamo nekom trećem licu (čitaj - komentatoru).
to je nefer prema sebi, time negiraš suštinu pometnje koja se u tebi odigravala u konkretnoj situaciji. i onda, kroz 10 ili 15 godina, kad budeš ponovo pročitao svoj autorski unos, pomislićeš - vidi, jebiga, ala sam ja ovo sve fino iskulirao. a objektivno, k.... si ti to fino iskulirao, miki. ustvari si patetisao, prenemagao se i/ili izbacio utrobu kroz nos iks puta, tokom serije komplikovanih telefonskih/vizuelnih seansi, ili rovovske borbe za sticanje nečije naklonosti, ili prilikom/nakon ove ili one smrti (tebi bitnog bića ili stvari).
eto jbg. uostalom, 90% svakodnevnih modernih ljudskih odnosa su ne samo patetični, nego su dementni, užasavajući, i vrlo zgodni za anatemisanje. ipak, malo koji komentator prigovara oko njih. i tako... tipkaj unose u skladu sa stvarnim sobom i ignoriši mračenje zlih komentatora. većina njih, uostalom, imaju pod pazuhom implantiranu istu familiju mikročipova. cheers.
Zdravko Kafka
čudno nedeljno popodne, prožeto domaćom muzikom, i narandžastim zracima sunca, i refleksijama o razgovoru koji si sinoć vodio sa J. ona iza sebe ima tu vezu, i ta veza je startovala sjajno a zatim kolapsirala kao nokautirani bokser. jebeš ga, šoking je svaki put kad čuješ da se to ponovo negde dogodilo - taj proces, tokom koga se dva najbliskija ljudska bića postepeno preobraze u dva zavađena insekta.
zločin i kazna
kada nas napuste bića za kojima bismo skliznuli i u ludilo, mi obično spustimo roletne, posuvratimo se u mračnu školjku sebe, odustanemo od svega, ne javljamo se na mobilni, zanemarujemo svoju ličnu higijenu itd. međutim, onda se pojavi poštar i uruči nam sudski poziv i mi se na njega uredno odazovemo, pa čak se i obrijemo i operemo kosu pre odlaska na ročište. how come? to su valjda ti vrhunski podsvesni strahovi jači od bilo koje naše (prividno najveće) pometnje.
dobro, dosta reči. sada pogledajmo/poslušajmo ove careve:
velike životne istine XIV
seks je okej, naravno. osim što najčešće nije vredan energije koju investiraš da bi stigao do njega. kada bi tu svoju ličnu pogonsku energiju, koju si investirao da bi stigao do seksa, usmerio pametnije i upakovao u dalekovode, mogao bi nekoliko sedmica da snabdevaš strujom neki omanji američki gradić i zaradiš fine parice.
nevidljive sile su nas zeznule
svi znamo kako to ide kada se nesrećno zaljubimo, ili voljeno biće ode da potraži sreću u zagrljaju drugog: patimo, patimo, patimo. patimo kroz vreme i prostor, patimo kroz dane i noći. permanentno patimo, patimo u diskoteci, patimo na ringišpilu, patimo u poslastičarnici, patimo u kutku sobe, patimo okupani suncem itd. to ne bi bilo tako da su nevidljive sile koje su nas stvorile malo bolje konstruisale naš emotivni sklop. one su nas zeznule, dodelivši nam tu reakciju organizma - patnju - kao odgovor na ljubavni brodolom. trebalo je da nivelišu te zupčanike i zategnu šrafiće u nama malo drugačije. tako da ljubavni brodolom proizvede u čoveku nešto srećniju reakciju - recimo, osećaj kao kad te neko golica po stopalima.
i onda, kad te voljeno biće ostavi - umesto patnje - ovo bi bile tvoje reakcije: hihi, gicanje, i valjanje po toploj travi.
svet bi tako bio puno srećnije mesto, i crna boja ne bi postojala, a suze bi bile egzotični fenomen u rangu pomračenja Sunca.
Zdravko radioaktivni romantik
prešli smo na zimsko merenje vremena i sledećeg dana mrak pao već u 17:00. eto ti, pa ti i drugi put prelazi na zimsko vreme! nema veze. zima pruža sjajne mogućnosti. za grudvanje u čuburskom parku. za pečene kestene i mandarine. za kuvano crno vino sa nešto đumbira i cimeta i karanfilića. za meditiranje uz kamin, ta peć ili druga grejna tela. za eterično ulje mente. za Danila Harmsa. za Terryja Calliera. za komuniciranje očima. za radijalno prostiranje kroz ružičastu svetlost.
velike životne istine XIX
pravi muškarci ne jedu minjone
I like it hot
nedostaje mi sunce posle 16:00
|
